Dvojezični vrtić
Bilingvizam se odnosi na sposobnost govora ili pisanja na dva jezika. Osoba koja govori dva jezika se naziva bilingvalnom osobom, dok se pojam bilingvizma može primeniti i na grupu ljudi, zajednicu ili društvo u kome se koriste dva ili više jezika. Bilingvalnost je često povezana sa dvosmernom komunikacijom između ljudi ili grupa koje govore različite jezike. Ova vrsta komunikacije se može odvijati i unutar jedne osobe, kada neko koristi dva jezika u različitim situacijama ili kontekstima.
Dvojezična, ili bilingvalna deca uobičajena su u sredinama u kojima od prvih dana slušaju komunikaciju na dva jezika – bilo da roditelji govore različitim jezicima, bilo da se, kao u slučaju doseljenika, u porodici govori jedan, a u okruženju drugi jezik. Naučnicima su ovakva deca veoma zanimljiva za proučavanje uticaja dvojezičnosti na razvoj mozga i psihu. Sa bilingvalnom decom sprovedene su mnoge studije i rezultati pokazuju da učenje dva jezika u ranom uzrastu zaista donosi dobrobiti:
- Bilingvalna deca imaju veći koeficijent inteligencije od dece koja su okružena samo jednim jezikom. Razlog tome je bolja umreženost mozga, zahvaljujući stvaranju većeg broja sinapsi – veza između nervnih ćelija u mozgu kojima se prenose impulsi.
- Zahvaljujući bolje umreženom mozgu, dvojezična deca brže razmišljaju, bolja su u obavljanju više zadataka u isto vreme i fleksibilnija su. Iz istog razloga njihove kognitivne sposobnosti ostaju duže očuvane u starosti.
- Bilingvalna deca mnogo brže uče nove reči i imaju izgrađenu sposobnost da reči jednog jezika ne mešaju sa rečima drugog. Mnogo brže generalizuju novo naučene reči i mogu da ih koriste u novim situacijama.
- Bolji su govornici, lakše manipulišu rečima i lakše uspostavljaju komunikaciju i sa vršnjacima i sa širim okruženjem (nastavnicima, komšijama, rodbinom…).
- Dvojezična deca se lakše koncentrišu pri radu, jer su u stanju da bolje izoluju zvuke i slike iz okoline. Zahvaljujući sposobnosti da pažnju usmere na suprostavljene mentalne procese, što zahteva upotreba dva jezika, oni se bolje snalaze i u rešavanju problemskih matematičkih zadataka.
- Brže i lakše uče jer se stalno nalaze u situaciji da prelaze sa jednog jezika na drugi, razvijajući time više kognitivne procese i mehanizme kao što su inhibicija (sposobnost da zaustave reči jezika koji ne koriste u datom momentu da bi aktivirali jezik koji im je potreban za aktuelnu situaciju), verbalna memorija (sposobnost manipulisanja jezičkim materijalom) i selektivna pažnja (sposobnost brzog prelaska sa jednog jezika na drugi). To mozak stalno stavlja pred nove izazove.
- Bilingvalnost kao porodično okruženje ipak nije privilegija prosečnog deteta. Učenje drugog jezika na organizovan način, u okviru škola stranih jezika, može dati isto tako dobre rezultate.
- Uslov je da dete uči na način koji će biti jednako motivišuć i prirodan kao što je slučaj sa spontanim učenjem u dvojezičnoj sredini. Zato smo odlučili da stvorimo dvojezično okruženje u deci poznatoj, bezbednoj i prijatnoj sredini, u vrtiću.
- Pored funkcionalnog značaja korišćenja dva jezika, i dobrobiti za intelektualni razvoj dece, želimo da negujemo i maternji-srpski jezik.
Zato vaspitno-obrazovni rad neće u potpunosti biti realizovan na stranom jezik, već ćemo stvoriti sredinu po uzoru na dvojezičnu porodicu. Gde će u svakodnevnoj komunikaciji i radu sa decom, jedan vaspitač govoriti srpskim a drugi isključivo stranim (engleskim) jezikom. Stoga će deca biti motivisana za što bolje savladavanje drugog jezika, kako bi ostvarila dvosmernu komunikaciju sa drugim vaspitačem. Na ovaj način, kod dece ćemo razviti i tolarenciju prema različitostima, prihvatanje različitosti među ljudima a kao krajnji cilj, doći ćemo do spontanog usvajanja drugog jezika.
Na kraju, ono što deci usvajanje stranog jezika čini posebno lakim jeste muzika. Muzika pruža brojne prednosti pri učenju stranih jezika. Slušanje muzike omogućava da bolje usvajamo sintaksu i proširujemo rečnik, jer muzika aktivira iste centre u mozgu kao i govor. Uz muziku se lakše pamti. Pevanjem se brzo uče nove reči, budući da muzika stimuliše memoriju. Pevanje je aktivnost koja motiviše, jer donosi uživanje. Zbog toga se ceo proces učenja manje doživljava kao rad, ako je muzika uključena. Jezik sa kojim se deca upoznaju kroz muziku za njih je izvor pozitivnih asocijacija, jer ga povezuju sa igrom i zabavnim aktivnostima.
Jaslice (od 1 do 3 godine)
U PU „Dečije carstvo“ postoji jedna mešovita jaslena grupa, u koju su upisana deca uzrasta od godinu do tri godine. Osnovni zadatak u radu sa decom jaslenog uzrasta je kreiranje povoljne vaspitne sredine koja svojom organizacijom pruža optimalne uslove za psiho-fizički razvoj deteta. Osnovni zadatak je kreiranje povoljne vaspitne sredine koja svojom organizacijom pruža optimalne uslove za psiho-fizički razvoj deteta.
U jaslicama se aktivnosti obavljaju istovremeno, u grupi. Dakle deca će zajedno jesti, spavati ili sedeti na noši u određeno, svakoga dana približno isto vreme. Na taj način usvajaju svakodnevnu rutinu, razvijaju prve socijalne odnose, prihvataju pravila ponašanja i aktivno se osamostaljuju u osnovnim životnim radnjama (presvlačenje, ishrana, korišćenje toaleta, održavanje higijene itd). Medicinske sestre-vaspitači se trude da ostvare povoljan uticaj na sveopšti razvoj dece. Svakodnevno neguju dečiju otvorenost za doživljaje, prirodnu radoznalost prema okruženju.
Na ovom uzrastu, velika pažnja se posvećuje unapređivanju motoričkog razvoja. Zato je veliki broj aktivnosti u ovom uzrastu baziran na kretanju, muzici, pokretnim igrama i igrama za podsticaj fine motorike. Pored toga, veliku zastupljenost u svakodnevnom vaspitno-obrazovnom radu, zauzimaju govorno-jezičke aktivnosti. Kroz te aktivnosti, medicinske sestre-vaspitači rade na bogaćenju rečnika dece, ali i na razvoju govora kao sredstva komunikacije i sticanja znanja.
Vaspitno-obrazovni rad sa jaslenim uzrastom, realizjemo na srpskom jeziku. Zato što želimo da dete prvenstveno stekne bazu maternjeg jezika, posle čega, nakon treće godine podstičemo usvajanje engleskog jezika.
Vaspitno-obrazovni rad sa jaslenim uzrastom, realizjemo na srpskom jeziku. Zato što želimo da dete prvenstveno stekne bazu maternjeg jezika, posle čega, nakon treće godine podstičemo usvajanje engleskog jezika.
Vrtić (od 3 do 5,5 godina)
Vaspitno-obrazovni rad i na ovom uzrastu se realizuje prema projektnom pristupu. To znači da naši vaspitači kontinuirano prate dečija interesovanja, mogućnosti i uzrasne sposobnosti, na osnovu čega dolaze do tema i sadržaja koji će se sa decom realizovati. Kroz realizaciju projekata, deca su u situacijama da ostvaruju odnose sa okruženjem, aktivno delaju u aktivnostima, stiču raznovrsna iskustva, i na taj način usvajaju permanentnija znanja, razvijaju sposobnosti i životno se osamostaljuju. Ovakav pristup u radu, uključuje učešće roditelja, tako da u Dečijem carstvu, često realizujemo radionice i druge aktivnosti u saradnji sa porodicom. Verujemo da su roditelj i vaspitač partneri, kroz čiju saradnju, otvoren odnos i poverenje, se obezbeđuje dobrobit za svestrani razvoj svakog deteta.
Boravkom u kolektivu, deca ovog uzrasta, stiču pozitivnu sliku o sebi, razvijaju odnose sa vršnjacima i
autoritetima, razvijaju poverenje u sebe i druge. Kroz niz vaspitno-obrazovnih aktivnosti, deca
svakodnevno unapređuju razvoj sopstvenih intelektualnih kapaciteta, stiču znanja i iskustva iz
raznovrsnih oblasti, upoznaju se sa prirodnim i društvenim pojavama i osnovnim matematičkim
pojmovima. Svakodnevnim boravkom na otvorenom, kao i dodatnim sportskim aktivnostima,
unapređujemo dečiji motorički razvoj.
Na ovom uzrastu, vaspitno-obrazovni rad realizujemo u dvojezičnoj sredini. Deca su podeljena u tri
uzrasne grupe (mlađa, srednja i starija), u kojima rade po dva vaspitača. Pri tome jedan vaspitač sa
decom govori srpski, dok drugi sa decom govori engleski jezik. Na taj način, kroz svakodnevnu
komunikaciju, igru, život i rad u vrtiću, utičemo na spontano usvajanje engleskog jezika.
U periodu pripreme za školu, posebna pažnja će biti usmerena ka socijalizaciji, uspostavljanju i širenju
socijalnih kontakata sa decom i odraslima u neposrednom okruženju. Pored individualnosti i
uspostavljanja pozitivne partnerske komunikacije dete-odrasli-dete, razvijaćemo inicijativu, emocionalnu
stabilnost i kreativnost dece. Prirodnu potrebu za stalnim otkrivanjem razvijaćemo pružanjem
adekvatnih podsticaja detetu da otkriva i saznaje nešto novo, sklonost da traga za nepoznatim, čime se
doprinosi razvoju dečjeg stvaralaštva. Naglasak će biti i na aktivnostima koje pružaju mogućnost da deca
aktivno i neposredno upoznaju svet oko sebe.
Opšta priprema za školu se vrši kroz celekupnu delatnost vrtića i odnosi se na sve aspekte ličnosti deteta.
Ima primarnu ulogu u odnosu na posebnu pripremu za školu koja se odnosi na sadržaje i aktivnosti koji
se tiču: pripreme za čitanje i pisanje uključujući i razvoj grafomotoričke sposobnosti auditivne pažnje i
memorije; motivacije za učenje (razvijanje pozitivnog stava prema učenju).
Planom i programom predviđeni su brojni i metodički sadržaji, primereni savremenim potrebama dece predškolskog uzrasta. To znači da će se kroz rad insistirati na:
Polazeći od posmatranja i praćenja dece dolazićemo do ideja za teme projekata, uvažavajući razvojne karakteristike svakog deteta. Kroz realizaciju projekata, deca su u situacijama da ostvaruju odnose sa okruženjem, aktivno delaju u aktivnostima, stiču raznovrsna iskustva, i na taj način usvajaju permanentnija znanja, razvijaju sposobnosti i životno se osamostaljuju. Ovakav pristup u radu, uključuje učešće roditelja, tako da u Dečijem carstvu, često realizujemo radionice i druge aktivnosti u saradnji sa porodicom. Verujemo da su roditelj i vaspitač partneri, kroz čiju saradnju, otvoren odnos i poverenje, se obezbeđuje dobrobit za svestrani razvoj svakog deteta.
Program pripreme dece za školu sastoji se od oblasti u koje su svrstani vaspitno-obrazovni sadržaji i aktivnosti putem kojih se ostvaruje opšta i posebna priprema dece za školu to su:
Deca sa teškoćama u razvoju
Pojam inkluzije podrazumeva uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u redovan predškolski i školski sistem i prihvatanje njihovih različitosti. Dete sa smetnjama u razvoju ima pravo da bude deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja, čiji je sastavni deo naša predškolska ustanova. Deca će kroz uključivanje u vrtić zajedno sa svojim vršnjacima i drugim odraslima imati čitav niz mogućnosti da aktivno učestvuju, da se igraju, da budu u podsticajnoj sredini i u situacijama koje podržavaju razvoj. Treba naglasiti da to nisu deca “sa posebnim potrebama”, jer su njihove potrbe jednake potrebama svakog deteta. Poseban je način na koji ćemo ih zadovoljiti, tako da osećaju pripadnost i potpunu jednakost među decom.
U PU “Dečije carstvo” shodno prirodi teškoća koje prate njegov razvoj, moguće je upisati dete redovnu ili u razvojunu grupu ili ga samo uključiti u tretmane reedukacije psihomotorike.
U saradnji sa stručnim saradnicima (oligofrenolog i logoped) i personalnim asistentom zaposlenim u našoj ustanovi, trudimo se da svako dete, bez obzira na njegove poteškoće, maksimalno uključimo u sve vrste aktivnosti i težimo savladavanju istih. Nekada je dovoljno učešće naših vaspitača i njihova spremnost da iz svakog deteta izvuku maksimum, ali za slučaj da to ne funkcioniše uvek na adekvatan način, personalni aisistent je tu da pruži dodatnu podršku. Ukoliko je za dete prihvatljiv boravak u redovnoj grupi dece, dete sa teškoćama u razvoju, može biti upisano u redovnu grupu uz pratnju personalnog asistenta ili bez. Personalni asitent može biti angažovan od strane roditelja, ali PU “Dečije carstvo” pruža i uslugu boravka dece sa teškoćama u razvoju, uz asistenta koji je zaposlen u vrtiću.
Rad u razvojnoj grupi realizuje defektolog-oligofrenolog, u posebnoj i za to opremljenoj prostoriji. U ovakvu grupu može biti upisano maksimalno šestoro dece. Boravak dece je ograničen na 3-5 sati tokom dana, shodno detetovim potrebama i mogućnostima. Tokom vremena boravka, deca imaju obezbeđena dva do tri obroka. Plan i program rada se realizuje u skladu sa individualnim sposobnostima i mogućnostima svakog konkretnog deteta. Tokom svakodnevnog rada sa decom se radi i na reedukaciji psihomotorike. Tretman reedukacije psihomotorike koristi pokret kako bi se podsticao razvoj u svim oblastima dečjeg funkcionisanja. Napominjemo da je naša razvojna grupa otvorenog tipa, odnosno da je praksa da decu ove grupe uključujemo u pojedine aktivnosti dece redovnih grupa, u skladu sa njihovim potrebama i mogućnostima.
Koliko je važno prihvatanje deteta od strane celokupnog sistema, toliko nam je važno da ono spoznaje sebe i svoje kvalitete, prihvata ih, da istražuje sopstveno okruženje, gradi strpljenje, toleranciju i na taj način se priprema za dalje nivoe obrazovanja.
Takođe nam je od velikog značaja da, pored zadovoljnog i srećnog deteta, stoje roditelji koji će u našem radu videti rezultate i da ćemo svi, zajedničkim snagama, doći do željenog cilja.
